Vandredno stanje na teritoriji Republike Srbije uvedeno je 16. marta 2020 godine, uzrokovanom globalnom pandemijom virusa “Covid 19”, redukovani su polasci u gradskom, međumesnom i međugradskom saobraćaju, da bi pet dana kasnije nastupila potpuna obustava javnog prevoza putnika na teritoriji cele zemlje, a zatvorene su i sve državne granice.
Virus “Covid 19” (Korona virus) pojavio se u Srbiji početkom meseca marta, činjenica je da se o samom virusu na globalnom i ne zna mnogo, same mere prevencije sastoje se u socijalnom distanciranju, nošenju maski, zaštitnih rukavica, ne postoji šablon za to ko i na koji način može da se zarazi. Dosta informacija koje su dostupne javnosti zasnivaju se na pretpostavkama, tokom ove pandemije na globalnom nivou, svakodnevno se susrećemo sa novim slučajevima koji odudaraju od već poznatih činjenica, sa izuzecima.
Srbija je zemlja u kojoj su uvedene jedne od najrestriktivnijih mera u borbi sa ovim virusom, zabrana kretanja, policijski čas koji se u poslednjih nekoliko nedelja produžava sa prvobitnih 12 sati na mere zabrane kretanja i do 80h, ove mere odluka su Vlade kao i dela stručnjaka koji se bore sa pandemijom u Srbiji. Prevoz je ukinut širom Evrope, autobusi su parkirani, radnici raspušteni i svuda se čeka “zeleno svetlo” i normalizacija prevoza.
Gotovo mesec dana je prošlo od ukidanja gradskog, međugradskog i međunarodnog prevoza putnika, u poslednjih desetak dana nekoliko puta nadležni organi u Republici Srbiji licitirali su sa datumom ponovnog uspostavljanja međugradskog prevoza na teritoriji Srbije. Prvobitno bio je to 6.maj, kasnije se provukla informacija da će to biti u periodu od 4. do 11. maja, da bi najnovija informacija glasila da se međugradski prevoz uspostavlja od 27. aprila.
Koliko je realno da će nakon mesec dana prevoznici otpočeti sa radom, postavlja se pitanje, budući da su najavljene mere poptune zabrane kretanja već od četvrtka 30. aprila od 18h do ponedeljka 4.maja do 05h, veliki broj prevoznika potencijalno će “produžiti” pauzu do 04. maja. Isto tako, sama država i nadležni organi nisu sproveli nikakve mere, niti su precizirali na koji način ovaj vid prevoza može da se obavlja.
Polako se krenulo sa ublažavanjem restriktivnih mera, ponovo su otvorene pijace, na posao su se vratile mnoge zanatlije i građevinski radnici, za nekoliko dana će biti otvoreni i frizerski saloni i teretane, zatim kafići i restorani, stoga je potreba za prevozom sasvim opravdana, već sada je primetan povećani broj vozila u saobraćaju.
Trenutno u Srbiji funkcioniše organizovan prevoz radnika (najčešće za velike firme ili grupu firmi) kao i u pojedinim gradovima tzv. koridorske linije za prevoz radnika. Epidemiološka situacija prema izjavama lekara polako se smiruje, međutim, pravo je pitanje kako će i na koji način funkcionisati prevoz po uspostavljanju redovnih linija.
Da li će i koji prevoznici od 27. aprila aktivirati svoje linije ili neće, nikome nije poznato, informacije se mogu dobiti isključivo pojedinačno kod svakog od prevoznika, jer je i dalje svima velika nepoznaznica kako i šta može da funkcioniše.
Uspostavljanje međugradskog prevoza podrazumeva više desetina ljudi u istom zatvorenom prostoru, nakon mesec dana potreba za prevozom može biti velika, kako rešiti eventualne gužve? Na snazi je i dalje mera socijalnog distanciranja (na 2 metra) kako regulisati boravak putnika u autobusu, osim obaveznih zaštitnih maski i rukavica, da li dva putnika mogu da sede jedan do drugog?
Ukoliko se držimo mera socijalne distance, na dva sedišta može sedeti samo po jedan putnik, dakle u prosečnom autobusu od 50 sedećih mesta, može boraviti 25 ljudi? Kako će se to odraziti na već uništen sistem prevoza i uništena poslovanja mnogih prevoznika? Kako će se to odraziti na zdravlje voznog osoblja? Sve su to pitanja koja se postavljaju pre nego što bar pokušamo da se vratimo u normalu.
Ono što je sasvim izvesno, dezinfekcija će biti nešto što će biti prioritet, nakon svake grupe putnika, biće potrebno detaljno dezinfikovati autobuse, potrebno će biti da svi putnici nose zaštitne maske, rukavice, međutim, šta u koliko to ne bude tako? Da li će vozač moći da odbije da prevozi putnika bez zaštitne maske, da li će putnik biti bezbedan ukoliko se vozilo posle svake vožnje ne dezinfikuje? Samo su neka od pitanja koja se nameću.
Za čitavu planetu ovo je nešto što je novo, sa čim se nismo susretali u prethodnih 100 godina, biće potrebno dosta razumevanja, strpljenja i privikavanja na novonastalu situaciju, uz nadu da će se naći optimalno rešenje za sve strane.
Ono što je sigurno, normalizaciji funkcionisanja prevoza u Srbiji najviše se raduju prevoznici, kao i njihovi radnici, ali i putnici koje je vandredno stanje sprečilo da se vrate svojim kućama ili ih odvojilo od svojih najbližih.
I pored apela države da se radnici ne otpuštaju, prema pisanju naših pratilaca, situacija u praksi i nije baš sjajna. Jedan od ozbiljnijih prevoznika, koji povezuje Srbiju sa nekoliko linija do Nemačke i Italije, otpustio je kompletno vozno osoblje dok se vandredno stanje ne završi (ime firme poznato urednicima), takođe, jedan od prevoznika koji spaja Srbiju sa Hrvatskom i Slovenijom takođe je otkazao ugovore o radu svim vozačima. Neki od prevoznika su pribegli nekim drugim merama, vozno osoblje nisu otpuštali ali su ih ostavili bez primanja.
Država se uključila i svim pravnim licima koji ispunjavaju kriterijume, isplaćivaće u naredna tri meseca minimalni dohodak za svakog zaposlenog, ali za one firme koje nisu otpuštali zaposlene, čime će ovom sektoru značajno olakšati ovaj težak period. Ipak, to je kap u moru, mart i april su meseci tokom kojih je velki broj organizovanih putovanja, što agencijskih aranžmana, što đačkih ekskurzija, kao i polazaka u sopstvenoj organizaciji, ovog proleća prevoznici su ostali bez svih tih prihoda. Pored toga, naravno, linijski prevoz nije funkcionisao više od mesec dana, a pravo je pitanje kada će se i samo stanje sa linijskim prevozom normalizovati.
Pandemija virusa “Covid 19” javila se u Kini, krajem 2019. godine, sam virus se ubrzo pojavio i u Evropi, prvi koji si u privredi osetili posledice upravo su bili zaposleni u saobraćaju i turizmu. Situacija je postajala sve gora, broj zaraženih je vrtoglavo rastao, informacija o samom virusu i tačan način obolevanja i danas nije potpuno precizno otkriven. I danas, posle gotovo pola godine od pojavljivanja samog virusa dosta informacija o samom virusu su posledica nagađanja i neproverenih informacija. Vrtoglavi rast obolelih borba sa vremenom, pripremanje za borbu sa nepoznatim protivnikom, prouzrokovalo je i niz neracionalnih odluka širom Evrope.
Pored saobraćaja, među najugroženijim granama privrede je sektor turizma, sasvim je izgledno da turističke sezone ove godine neće biti. Pandemija virusa “Covid 19” ove godine ostaviće mnoge kod kuće, epidemiolozi ne preporučuju letovanja ove godine, ali ono što je sasvim izvesno, putovanja kakva smo imali do početka 2020. godine dugo još neće biti ista. Za prelazak granica biće potrebno mnogo više dokumenata, neke od zemalja razmatraju opcije testiranja putnika na ulasku, ali svakako bez obzira na sve, granične procedure će u narednom periodu biti dosta kompleksniji.
Saobraćaj je do sada pretrpeo štetu visine preko 150 miliona eura u Srbiji, prema prvim procenama nadležnih ministarstava, a ta cifra će u narednom periodu biti i značajno veća. Turizam, nažalost, preti da premaši i te gubitke. Aranžmani od marta do juna nisu realizovani, pravo je pitanje da li će se steći mogućnosti da se realizuju i aranžmani u julu mesecu, agencije su veliki deo uplaćenog novca odavno prosledile stranim partnerima, te se sada nalaze u problemu i agencije i putnici.
Svi putnici su očekivali povrat novca, no, to barem ne za sada neće biti moguće. Sve zemlje kojima je turizam jedna od primarnih grana traže altenativne metode, agencije ne mogu da povrate uloženi novac, te se sada nalaze između dve vatre, putnici zahtevaju povrat sredstava, a ino partneri ne žele novac da vrate. Kompromisno rešenje koje se pominje su vrednosni vaučeri koji će važiti do kraja 2021. godine, svaki putnik će dobiti vaučer u vrednosti uplaćenog novca i nije nužno da ga iskoristi za isti aranžman.
Jedno je nakon svega sigurno oporavak sektora saobraćaja i turizma biće jako dug i težak za sve, ovaj virus nije poštedeo nikoga, krediti su se gomilali, potraživanja pristižu, a prihoda nema. Izvesno je da će nešto morati da se menja i po pitanju cena, do ove krize cena prevoza putnika po kilometru je bila značajno manja čak i u odnosu na zemlje regiona, BiH, Crnu Goru, a da ne govorimo o Hrvatskoj gde je razlika u ceni bila gotovo dvostruka. Jedino što u ovom momentu ide u prilog je niža cena goriva, od početka krize sa virusom “covid 19” cena je niža za skoro 30 dinara po litru.
Postavljaju se mnoga pitanja, nameću se razni odgovori, no jedno je sigurno, biće potrebno dosta vremena da se situacija normalizuje, najveći problem trenutno predstavlja nedostatak potpunih i preciznih informacija, zbunjeni su i prevoznici i radnici, a najviše sami korisnici usluga.
Foto: Blic; ALJazeera; Bild.de